Марко Краљевић и невјерна љуба 0001    Ожени се Краљевићу Марко 0002    И доведе љубу Анђелију, 0003    За њим била седам годин’ дана. 0004    Кад је седма била на заоду, 0005    Јако ми се љуба растужила. 0006    Ал је пита Краљевићу Марко: 0007    ”Анђелијо, љубо моја вјерна! 0008    ’Што се, љубо, јеси растужила? 0009    Јал си гладна леба бијелога, 0010    Јал си жедна вина црљенога, 0011    Јал си жељна пољубљена лица?” 0012    Ал говори љуба Анђелија: 0013    ”Вај Богом ти, Краљевићу Марко! 0014    Н’јесам гладан леба бијелога, 0015    Нити жедна вина црљенога, 0016    Нити жељна лица пољубљена. 0017    Има Марко седам годин’ дана, 0018    Да ја јесам, Марко, за те дошла, 0019    Н’јесам још код своје мајке била, 0020    Па ја не знам Краљевићу Марко! 0021    Је ли жива, ал је умријела. 0022    Нег да оћеш, да ид’мо обићи, 0023    Једва би нас мајка дочекала.” 0024    ” ”Хоћу богме, љубо Анђелијо!” ” 0025    Узе Марко Анђелију љубу 0026    И узимље превијерну слугу, 0027    А не узе ништа од оружја. 0028    Кад је доша до горице црне, 0029    Тад је својој љуби говорио: 0030    ”Запјевај де, љубо Анђелијо!” 0031    Ал говори љуба Анђелија: 0032    ”Како ћу ти запјевати, Марко! 0033    Кад је у гори Малета ајдуче, 0034    У Малета тридесет ајдука. 0035    Док ја јесам још код мајке била, 0036    Често ми се курва затицала, 0037    Да гдјегод се ја удадем млада, 0038    Да ће мојег погубити драга.” 0039    Говори јој Краљевићу Марко: 0040    ”Ти се не бој, ван запјевај, љубо! 0041    Ја имадем тридест стријела, 0042    Устр’јелит ћу тридесет ајдука, 0043    Малетом се плећи уватити, 0044    Лако ћу се ш њиме нагодити.” 0045    Ту не шћеде љуба запјевати. 0046    А кад доша усред горе Марко, 0047    Онда својој љуби говорио: 0048    ”Запјевај де, љубо Анђелијо!” 0049    Вели Марку љуба Анђелија: 0050    ”Како ћу ти запјевати, Марко! 0051    Н’јесам б’јела свог умила лица.” 0052    Узе Марко љубу Анђелију, 0053    Узе Марко за бијелу руку, 0054    Па је води зелену језеру. 0055    На руци јој девет прстенова, 0056    Сваки кошта до девет градова. 0057    Свију девет скину љуба Анђелија, 0058    Па их метну у траву зелену, 0059    Па је б’јело лице умивала, 0060    Б’јелијем га платном утирала. 0061    Заборави девет прстенова 0062    Код језера у трави зеленој. 0063    Кад изаша насред горе Марко, 0064    Тад је својој љуби говорио: 0065    ”Запјевај де, љубо Анђелијо!” 0066    Ал говори љуба Анђелија: 0067    ”Како ћу ти запјевати, Марко! 0068    Заборави девет прстенова 0069    Код језера у трави зеленој, 0070    Гђено б’јело лице умивала.” 0071    Марко звое превијерну слугу: 0072    ”Лети, слуго, трагом узнатрага, 0073    Па ћеш наши девет прстенова 0074    Код језера у трави зеленој, 0075    Где се моја љуба умивала.” 0076    Лети слуга трагом узнатрага. 0077    А кад видје љуба Анђелија, 0078    Да је слуга узамакла била, 0079    Запјева ми танко, гласовито. 0080    Али рупи Малета ајдуче, 0081    За Малетом тридесет ајдука. 0082    Кад то видје Краљевићу Марко, 0083    Он се врати у џепове руком 0084    И извади тридесет срјелица, 0085    И устр’јели тридесет ајдука, 0086    А Малетом с’ плећи уватио. 0087    Дуго су се и гонили били, 0088    Од јутра па љетни дан до подне! 0089    Жарко било већ на подне сунце, 0090    Ал говори Малета ајдуче: 0091    ”Анђелијо, моја заручнице! 0092    Приват’ руку Краљевићу Марку, 0093    Љубит ћу те боље него Марко.” 0094    Анђелији лоша срећа била, 0095    Па је Марку руку приватила. 0096    А кад виђе Краљевићу Марко, 0097    Да ће лудо изгубити главу, 0098    Тад подвикну Краљеивућу Марко: 0099    ”Берберија, слуго превијерна! 0100    Пушти к врагу девет прстенова, 0101    Изгуби ти главу данас Марко.” 0102    Али вилче из облака вила: 0103    ”Краљевићу, жалосна ти мајка! 0104    Камо су ти змије потајкиње, 0105    Камо су ти ножи иза паса?” 0106    Ал говори Краљевићу Марко: 0107    ”Погледај де, Малета ајдуче! 0108    Погледај то зажарено сунце, 0109    Како ми се сунце замурило, 0110    Камо л’ не ће срце у јунаку!” 0111    Малети је лоша срећа била, 0112    У жарко је погледао сунце. 0113    Трже Марко ноже иза паса, 0114    Пак удари Малог иза паса. 0115    Мртва јунак црној земљи паде, 0116    Јер га одма Марко распорио. 0117    Три је срца у њем налазио: 0118    Једно му се срце замурило, 0119    А друго се само разиграва, 0120    Треће срце за бој и не знаде, 0121    На трећоме љута змија спава. 0122    Вели Марку змија крилашица: 0123    ”Мол’ се Богу, Краљевићу Марко! 0124    Гдје се прво н’јесам пробудила, 0125    Била би те, Марко, запанула.” 0126    Узе Марко љубу Анђелију, 0127    Узе љубу за бијелу руку, 0128    Па је води двору бијелому. 0129    Кад је дошла двору бијелому, 0130    Сам си Марко вечеру приправља, 0131    Сам приправља и на стол поставља. 0132    Кад справио и кад поставио, 0133    Онда својој љуби говорио: 0134    ”Анђелијо, љубо моја вјерна! 0135    Волиш сада, да те сабљом с’јечем, 0136    Али, љубо, да те коњем газим, 0137    Али, љубо, да м’ вечеру св’јетлиш?” 0138    На Марку се љуба насмијала, 0139    Па говори љуба Анђелија: 0140    ”Богом тебе, Краљевићу Марко! 0141    Јунак н’јесам, да ме сабљом с’јечеш, 0142    Блато н’јесам, да ме коњем газиш, 0143    Већ сам љуба, а вечеру св’јетлим.” 0144    Једва Марко дочекао тога, 0145    Намаза је праом и сумпором, 0146    Запали јој косе на вр’ главе, 0147    Све вечера, а љуба у св’јетли, 0148    Кад вечера, а љуба изгори. 0149    Тад извикну Краљевићу Марко: 0150    ”Нека, нека, милом Богу вала! 0151    Кад с’ имаде ја овога врага.”